Језик и граматика

Значење падежа

Акценат

Глаголи

Синтагме – први час – аутор: Виолета Драшковић 

Синтагме – други час – аутор: Виолета Драшковић

Падежи

Значење падежа

Грађење речи

РАЗВОЈ СРПСКОГ КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА

ПОЧЕЦИ СЛОВЕНСКЕ ПИСМЕНОСТИ

Прасловенски језик потиче из индоевропског језика.

Прасловенски језик био је заједнички језик свих Словена.

Ти Словени су се селили у три правца: на исток, запад и југ. Тако настају три групе језика:

источнословенски: руски, белоруски и украјински;

западнословенски: пољски, чешки, словачки, горњолужичкосрпски, доњолужичкосрпски;

јужнословенски: српски, хрватски, словемачки, македонски и бугарски.

Словени су током VII века силазили са Карпата на Балкан и тако заузимали територије између Источног римског царства (Византије) и Западног римског царства (Франачка држава и германска племена). Тако су се словенска племена нашла између грчке и латинске културе.

Пошто су словенска племена још увек била паганска и некрштена, обе ове силе, Византија и германска племена, желеле су да покрсте Словене и тако наметну свој утицај и писмо.

Византија је слала своје мисионаре да шире хришћанство на грчком језику, а Рим је слао своје да то исто учине на латинском. Словени у IX веку нису знали ни грчки, ни латински језик, а своје писмо нису имали.

Моравски кнез Растислав тражио је од византијског цара Михаила да му пошаље учитеље који би свете књиге тумачили на словенском језику.

Моравска је била словенска државица (данашња територија Чешке) и у њој су живели Словени који су говорили словенским језиком.

Цар Михаило је учинио овај уступак Растиславу само да би спречио Франачку државу да оствари свој утицај. (Цар Михаило се борио за визанстијски утицај, али је у овом случају дозволио словенски језик, а не грчки. Више му је било стало да то не буде латински језик.)

Тако је византијски цар Михаило 863. Одобрио молбу моравском кнезу Растиславу. Послао му је Ћирилиа и Методија, два мисионара. Они су били учени Грци који су познавали говор македонских Словена из Моравске.


Мисионари Ћирило и Методије

Значи, Ћирило и Методије говорили су и словенским језиком, па су на словенски језик превели црквене књиге. Ћирило је саставио прво словенско писмо, глагољицу, да би могао да описмени Словене. То је писмо било прилагођено словенском изговору.


Глагољица

Крајем IX века настаје и друго словенско писмо, Ћирилица, коју је створио један од ученика Ћирила и Методија (верује се да је то био Климент Охридски).

Први Словенски књижевни језик био је старословенски. До XII века то је једини књижевни језик Словена. Временом су у тај језик преписивачи књига уносили особине сопствених језика: српског, руског, бугарског. Тако су настале редакције (рецензије) старословенског језика.

Српска редакција старословенског дала је нови језик српскословенски, као сто је и руска редакција старословенског дала нови језик рускословенски.

Српски језик до XIX века

Српскословенским (црквенословенским) језиком преписиване су црквене књиге, превођена књижевна дела у средњем веку, писана су житија и летописи, написано је Мирослављево јеванђеље, споменик из XII века.

Душанов законик из 1349. године, најзначајнији српски средњовековни правни документ, написан је ћирилицом.

Српскословенски језик доживљава стагнацију у XV веку под културном и политичком доминацијом Турака у Србији.

Велика сеоба Срба 1690. под бођством Арсенија Чарнојевића одводи Србе у Војводину. У Будиму, Пешти и Сент Андреји било је много Срба и српскословенски језик је постојао на територији Војводине у XVII веку. Војводина је била у саставу Хабсбуршке монархије па је претила опасност да се Срби не асимилују са другим народом. Свештеници су тражили помоћ од Руса који шаљу руске учитеље. У XVIII веку српскословенски језик замењује се рускословенским у црквеним обредима и озбиљној књижевности.

Срби пишу рускословенским и својим народним језиком. Писац Јован Рајић своје дело Историја разних словенских народа  написао је рускословенским језком, а еп Бој змаја с орлови народним језиком.


Писац Јован Пајић